Бановић Страхиња 0001    Пије вино Бановић Страхиња 0002    У Југовцу, граду бијеломе, 0003    У свог таста Југовић-Богдана 0004    С девет шура, девет Југовића, 0005    Дан по данак три недјеље дана. 0006    Кад је прошло три недјеље дана, 0007    Ето бану б’јела књига дође 0008    Од госпође старе мајке своје, 0009    Та му књига тешко ружно каже, 0010    Да га куне мила мајка своја: 0011    „О мој сине, Бановић Страхиња! 0012    У зо час си пошо у Југовац, 0013    У горе се тамо окаснио, 0014    Још у горе хладно винце пио, 0015    На грдне ти ране ударило! 0016    Али не знаш, што се је згодило 0017    На танахној б’јелој кули нашој? 0018    Турчин дође силан Благајлија, 0019    Погази ти л’јепу бановину, 0020    Пороби ти б’јеле дворе твоје, 0021    Одведе ти коње и волове, 0022    Запл’јени ти овце свеколике, 0023    Изнесе ти свеколико благо, 0024    Одведе ти љубу Анђелију, 0025    Мене твоју потиснуо мајку, 0026    Добријем ме коњем погазио.“ 0027    Када бане б’јелу књигу прими, 0028    Књигу штије јутром на уранку. 0029    Кад он види, што му књига каже, 0030    Вас се бане он преобразио, 0031    А немило чело намрдио, 0032    А пониско брке објесио. 0033    Код њега се не намјери нико 0034    Него старац Југовић-Богдане. 0035    Па на њега Богдан поглеђује, 0036    Па је Богдан њему бесједио: 0037    „Бог ми с тобом, зете, добро моје! 0038    Што је теби јутрос на уранку, 0039    Тер се јеси вас преобразио, 0040    Тако круто чело намрдио, 0041    А пониско брке објесио? 0042    Али си се тешко наљутио, 0043    А на девет вјерн’јех шура твој’јех 0044    Југовића, девет сина мој’јех, 0045    Да те н’јесу добро поштовали?“ 0046    Одговара Бановић Страхиња: 0047    „О мој тасте, Југ-Богдане стари! 0048    Кад ме питаш, да ти право кажем, 0049    Што сам јутрос тешко невесело, 0050    Да ти кажем по истини право: 0051    Ја се н’јесам тешко расрдио, 0052    А на девет вјерн’јех шура мој’јех 0053    Југовића, девет сина твој’јех, 0054    Н’јесам зато чела намрдио, 0055    Ни пониско брке објесио. 0056    Нег ми мајка б’јелу књигу шаље, 0057    Та ми књига тешко грдно каже, 0058    Да је моја кула поробљена, 0059    А из куле изнесено благо, 0060    Запл’јењени коњи и волови, 0061    И бијеле са планине овце, 0062    Одведена Анђе љуби моја, 0063    Мајка моја коњем погажена. 0064    Нег мој тасте Југовић-Богдане! 0065    Да ми дадеш девет сина твој’јех, 0066    Сина твој’јех, девет шура мој’јех, 0067    Да идемо потражит Турчина, 0068    Да повратим благо и љубовцу, 0069    Да прегледам стару мајку моју!“ 0070    Кад га чује Југовић-Богдане, 0071    Плану Јуже ко и огањ живи, 0072    Рече Јуже бану Страхинићу: 0073    „Знадеш, зете, не знали те људи! 0074    Кад влахиња обљуби Турчина, 0075    Воли њему више него теби. 0076    Ти не ходи тражити Турчина, 0077    Моју дјецу тамо не зазивај, 0078    Јер ти не дам сина ниједнога, 0079    Да их Турци с’јеку по планини, 0080    Да их једу орли и гаврани, 0081    Лисичине, међеди и вуци. 0082    Ако ти је кула поробљена, 0083    Ја ћу теби кулу саградити 0084    Покрај моје, и моја како је. 0085    Што је теби изнесено благо, 0086    Ја ћу наврћ намет на вилајет, 0087    Силно ћу ти накупити благо. 0088    Што ти стару потискоше мајку 0089    И добријем коњем погазише: 0090    Стара била, брзо би умрла.“ 0091    Кад то чује Бановић Страхиња, 0092    Плане бане ка и ватра жива, 0093    Па говори Југовић-Богдану: 0094    „О мој тасте, Југовић-Богдане! 0095    Што би мени кулу саградио 0096    Украј тебе како и у тебе, 0097    У њу силно благо накупио 0098    И намето намет на вилајет, 0099    Та се кула не би моја звала, 0100    Него таста Југовић-Богдана, 0101    Што би у њу накупио благо, 0102    То се не би моје благо звало, 0103    Нег жалосне сузе сиромашке, 0104    Гдје капају, плочу прокопају, 0105    Гдје долазе, свако зло доносе. 0106    Јох ти га се мени по другому. 0107    Тешко бону, што му други даду, 0108    Мени тужну, кад ја дома немам!“ 0109    То изрече и на ноге скаче, 0110    И говори Бановић Страхиња: 0111    „Остан’ с Богом, тасте, добро моје! 0112    А ја одох тражит благо моје, 0113    Оли натраг узврнути благо 0114    И љубовцу Анђелију младу, 0115    Оли тамо усијати главу. “ 0116    То изрече, низ кулу побјеже. 0117    Кад изађе под кулу бијелу, 0118    Нађе свога у подруму коња. 0119    Из подрума коња извадио, 0120    Па се коњу у рамена баца, 0121    Удари га низ росне ливаде, 0122    За собом се обазире бане, 0123    Не би ли се шуре пресјетили, 0124    Да би за њим у поћеру дошли. 0125    То за баном никога не има. 0126    Спомену се Страхинићу бане 0127    О некаква хрта Карамана, 0128    Гледа бане, кад ни њега нема, 0129    Па завиче Странинићу бане: 0130    „Гдје си мени, мало вижле моје! 0131    И ти си ме данас оставио, 0132    Камо си се болан забавио?“ 0133    Па зазвижде, што му грло дава. 0134    Чуо га је хрте Карамане 0135    У тастову двору бијеломе, 0136    Па излече кули низ скалине, 0137    За њим трче низ росне ливаде. 0138    Како трче хрте Карамане, 0139    Собом гули дјетелину траву. 0140    Кад достигну свога господара, 0141    Око коња у висину скаче, 0142    Весели се господару своме. 0143    Отоле се здраво подигоше, 0144    Бан на коњу, а хрт на ногама, 0145    Право бане б’јелу двору пође. 0146    Кадар бане пред двор б’јели дође, 0147    То му двори огњем сагорјени, 0148    А пред двором остарјела мајка, 0149    Цвили јадна ка и змија љута. 0150    Кад је бане угледао мајку, 0151    Божију јој помоћ називао: 0152    „Бог на помоћ, мила моја мајко!“ 0153    Ал му стара једва изговара: 0154    „Добар дошо, јадно д’јете моје! 0155    У зо час си у походе пошо, 0156    С твој’јем шурам испијати вино.“ 0157    Говори јој Страхинићу бане: 0158    „Мőш ли знати, мила моја мајко! 0159    Је л’ се Турчин пуно одмакнуо, 0160    Би ли њега достигнути мого?“ 0161    Говори му мила мајка своја: 0162    „О мој синко, Страхинићу бане! 0163    Далеко се Турчин одмакнуо. 0164    Ак’ не буде, синко, конаково 0165    У планини, у гори зеленој, 0166    Него буде Туре путовало, 0167    Бог ће дати, видиш ли га веће!“ 0168    А кад чује Бановић Страхиња, 0169    Своју стару покр’јепио мајку 0170    И мајци је својој говорио: 0171    „Остан’ с Богом, мила моја мајко! 0172    Ја ћу поћи потражит Турчина, 0173    Па штогођ ми Бог и срећа даде.“ 0174    Отоле се опемио бане, 0175    Право здраво у терзије младе, 0176    Па купује ђенђили од’јело, 0177    Како носе Сарајлије млади, 0178    Сарајлије велики трговци, 0179    Па се коњу у рамена баци, 0180    Оде бане зеленом горицом. 0181    Кад је био високом планином, 0182    Види бане чобанице младе, 0183    Божју им помоћ називао: 0184    „Бог на помоћ, чобанице младе! 0185    Каж’те право, тако биле здраво! 0186    Је ли овуд когод пролазио, 0187    Је ли каква пл’јена проводио?“ 0188    Говоре му чобанице младе: 0189    „Здраво био, незнана делијо 0190    Кад нас питаш, да право кажемо: 0191    Овуд прође Турчин Благајлија, 0192    Гони силно робље и плијена, 0193    Уз Турчина танка Латинкиња, 0194    За главом јој кита од бисера, 0195    На образу златајли махрама, 0196    Све би р’јети, није се заклети, 0197    Да је она Лтинкиња танка, 0198    Љуба драга Страхинића бана.“ 0199    А говори Страхинићу бане: 0200    „Богом сестре, чобанице младе! 0201    Што се чини у срцу вашему, 0202    Би ли мого достигнути Турке?“ 0203    Говоре му чобанице младе: 0204    „А почуј нас, млади Сарајлија! 0205    Ти ћеш моћи достигнути Турке, 0206    Јербо ти је Туре починуло 0207    Тамо даље на води студеној.“ 0208    Кад то чује Страхинићу бане, 0209    Маше руке у џеп од доламе 0210    И повади дванаест дуката, 0211    И дарива чобанице младе: 0212    „На вам ово, лијепе дјевојке! 0213    Да купите свиле за везива. 0214    Ако Бог да, да се здраво вратим, 0215    И боље бих ја вас даровао.“ 0216    Отоле се бане отиснуо, 0217    Бије коња зеленом горицом. 0218    Тако бане мало наприједа, 0219    Док угледа под јелом зеленом 0220    Добр’јех друга педесет Турака, 0221    Гдје посјели јелом под зеленом. 0222    Турци једу хљеба бијелога 0223    И дебела меса овнујскога, 0224    Припијају винца и ракије. 0225    Кад их видје Страхинићу бане, 0226    Стане мислит, што би учинио, 0227    Па низ образ сузе оборио, 0228    У то јеле под зелене дође. 0229    Селам им је турски ударио, 0230    Боље су му Турци успримили: 0231    „Здраво био, млади Сарајлија! 0232    Што ти цвилиши сузе прол’јеваш?“ 0233    Говори им Бановић Страхиња: 0234    „Прођите се, Турци, браћо моја! 0235    Ево ми је цвилити невоља, 0236    Ја сам имо мила кума мога, 0237    Кума мога Турчин-Благајлију, 0238    Ето мени јадан глас допане, 0239    Да се мени куме поболио, 0240    Бог сам знаде, је ли у животу? 0241    Бит ће мени куме преминуо.“ 0242    Говоре му педесет Турака: 0243    „Луд нијеси, момче Сарајлија! 0244    Што ти цвилиш и сузе прол’јеваш. 0245    Тако жалиш мила кума твога, 0246    Кад ти куме није преминуо, 0247    Нити ти се куме поболио; 0248    Ево ти га на води студеној, 0249    Под његов’јем свилен’јем шатором, 0250    Украј њега баница госпођа, 0251    Љуби драга Бановић-Страхиње. 0252    Нег осједи врана коња твога, 0253    Сједи овдје, да ми благујемо.“ 0254    Кад то чује Бановић Страхиња, 0255    Скочи бане са коња на траве, 0256    Сједе бане јеле под зелене, 0257    Стаде с Турцим благовати бане 0258    И сам собом Богу захваљује: 0259    „Боже мили, на свему ти хвала! 0260    Кад с’ и овдје мога труда нађе, 0261    У планини, у гори зеленој.“ 0262    Кад се Турци тешко изопише, 0263    Пуст’јем винцем Бановић-Страхиње 0264    И његовом жеженом ракијом, 0265    Повале се трави по зеленој, 0266    Да ће Турци почиват малашно. 0267    Ал не спава Бановић Страхиња, 0268    Нег повади оковану ћорду, 0269    С’јече бане испод јеле Турке. 0270    Када их је свијех погубио, 0271    Он се меће коњу на рамена, 0272    Гони коња на воду студену 0273    До шатора Турчин-Благајлије. 0274    То ти Туре тихи санак спава, 0275    (Јер је таки у Турака адет) 0276    На скуташцу Анђелије младе, 0277    Држи њему на скуташцу главе, 0278    Она њему тврде чува страже. 0279    Кад видјела свога господара, 0280    Испод десне руке поглеђује 0281    И погледа на млада јунака, 0282    Добро позна Бановић-Страхињу 0283    И под њиме дебела дорина, 0284    И за њиме хрта Карамана 0285    И банова оба мрка брка. 0286    Боље буди силна Благајлију: 0287    „Устани се, зо санак заспао! 0288    Ево овуд Страхинића бана, 0289    Како се је курвић преобуко! 0290    Он мисли, да га не познадем? 0291    Познам добро, вјера моја му је.“ 0292    Говори јој силан Благајлија: 0293    „Мучи, Анђе, на чудо удрила! 0294    Тешко ли те уплашио бане? 0295    Кад ти са мном мојој земљи дођеш 0296    И амо ћеш бојати се њега.“ 0297    А кад чула Анђелија млада, 0298    Уз образ га руком ударила. 0299    „Устани се, јер ћеш погинути! 0300    И препаши букагли појаса, 0301    И препаши свијетло оружје.“ 0302    Кад то чује силен Благајлија, 0303    Скочи Туре ко да се помами, 0304    И препаше букагли појаса, 0305    Око себе оружје свијетло, 0306    А низ бедро оковану ћорду, 0307    И у руку копље убојито, 0308    Па прехвати за дизгин кобилу, 0309    Па се њојзи у рамена баца, 0310    Носи бојно копље на рамену, 0311    А на бана удари кобилу. 0312    Још не позна Страхинића бана, 0313    Нег говори Анђелији младој: 0314    „Анђе млада, на чудо удрила! 0315    Гдје ти видје Страхинића бана, 0316    Да погубим праведна јунака? 0317    Ово није Страхинићу бане, 0318    Већ ово је млади Сарајлија.“ 0319    Ал говори танка Анђелија: 0320    „Остави се, јадан господаре! 0321    То је бане, три га јада била! 0322    Познам добро старог господара, 0323    Добро познам чело, какво му је, 0324    Подно чела вучије обрве, 0325    И познам му оба мрка брка 0326    И његова коња од мегдана 0327    И његова хрта Карамана. 0328    Удри копљем, док ти је на вр’јеме.“ 0329    Кад то чује силен Благајлија, 0330    Нагонио на бана кобилу, 0331    Своје копље бојно положио. 0332    Да ко види Страхинића бана, 0333    Под њим виу коња од мегдана, 0334    Како гледа силна Благајлију, 0335    Кад ће копље испуштит из руке, 0336    Тад трбусим о тле ударио, 0337    А на задње кључе поклекнуо, 0338    Преко њега копље прелећело, 0339    Дочеко га Страхинићу бане. 0340    Десном га је руком прехватио, 0341    Ломи му га на двоје, на троје, 0342    Па га баца на зелене траве. 0343    Па повади бојно копље своје, 0344    На Турчина копље положио, 0345    Под Турчином вита бедевија, 0346    Она била стара мегданџија, 0347    Свакоме се боју приучила, 0348    Положи се трави по зеленој, 0349    А он Туре њојзи по седлацу, 0350    Иза њега копље налећело, 0351    А Турчин се јунак нагодио, 0352    Бојно му је поље причекао, 0353    У десну га руку прехитио, 0354    Изломи га у двоје, у троје, 0355    Па га баца у траве зелене. 0356    Тада своје разиграше коње, 0357    Бритке своје повадише ћорде, 0358    Бриткијем се ћордам ударише 0359    И Турчин се јунак нагодио, 0360    Оба двије уломише ћорде 0361    До балчака и до десне руке. 0362    Добри коњи прсим се удрили, 0363    А јунаци под руке хватили, 0364    Па се носе у гори зеленој 0365    Око воде тамо и овамо, 0366    Рвали се четири сахата, 0367    Да се не зна, чиј ће мегдан бити. 0368    А кад прошла четири сахата 0369    Бан Страхиња пјеном запјенио, 0370    Он ми бане б’јеле пјене баца, 0371    А он Туре б’јеле и крваве; 0372    А кад бане б’јеле и крваве, 0373    Турчин баца модре и крваве. 0374    Турчину се додијало било, 0375    Па повикну гласовито танко: 0376    „Гдје си Анђе, Страхинића љубо! 0377    Ево сам се тешко уморио, 0378    Помоз’ мени оли господару, 0379    Да ме прије погубити може.“ 0380    А кад чула Анђелија млада, 0381    Боље скаче на ноге лагахне 0382    И пошета мало наприједа, 0383    Полу бритке узимала ћорде, 0384    Увија је свилен’јем јаглуком, 0385    Да бијеле не нагрди руке, 0386    Па ево је к два добра јунака. 0387    Увија се около јунака, 0388    Не удара да од Бога нађе! 0389    Не удара силна Благајлију, 0390    Него бана свога господара, 0391    Удари га по десну рамену, 0392    Нагрди му у рамену руку. 0393    А завиче Страхинићу бане: 0394    „Анђе моја, да од Бога нађеш! 0395    Али си се јадна препознала, 0396    Не удараш силна Благајлију, 0397    Него бана твога господара?“ 0398    За то кучка ништа не хајала, 0399    По други га пут је ударала 0400    Преко чела Бановић-Страхиње, 0401    Грдну му је рану направила, 0402    Низ очи га црна крв полила. 0403    Виче бане гласовито танко 0404    И дозивље хрта Карамана: 0405    „А гдје си ми, хрте брез биљега! 0406    Брани данас господара свога, 0407    А од Анђе несретне госпође.“ 0408    Кад Караман чује господара, 0409    Како лети травом дјетелином, 0410    На Анђушу јуриш учинио, 0411    Ногама јој на прси скочио; 0412    Бои би јој грло прекосио, 0413    Да му није госпођица била, 0414    Нег је држи господару своме. 0415    А он јадан Страхинићу бане 0416    Великоме Богу завапио. 0417    Запре бане и десном и л’јевом, 0418    Клече Туре на траве зелене, 0419    А бане му жедан крви био, 0420    Кољеним му на прси скочио, 0421    На њему је мало починуо, 0422    Па повади ножа иза паса, 0423    Коље врага исод б’јела врата. 0424    Кад видјела Анђелија млада, 0425    Бјежат стала зелене у горе, 0426    Дозивље је Бановић Страхиња: 0427    „Врат’ се, Анђе, драга љуби моја! 0428    Ево теби тврда вјера моја, 0429    Да ти не ћу учинити ништа, 0430    Помози ми натоварит благо.“ 0431    Кад то чула Анђелија млада, 0432    Она се је натраг поврнула, 0433    Поможе му натоварит благо. 0434    Гони благо Страхинићу бане 0435    Право своме двору бијеломе. 0436    Кад је био зеленом горицом, 0437    Нађе бане чобанице младе, 0438    Гдје бијеле заузбија овце, 0439    Ухвати је за бијеле руке, 0440    Одведе је горицом зеленом 0441    Здраво свому двору изгорјену. 0442    Ту је бане оставио блага, 0443    А уз благо стару своју мајку 0444    И уза њу чобаницу младу, 0445    И говори Страхинићу бане: 0446    „Гледај благо, драга душо моја! 0447    А и моју остарјелу мајку; 0448    Док се вратим здраво од овамо, 0449    Не ћеш више заузбијат овце.“ 0450    Бане пође Југовцу б’јеломе, 0451    Води собом Анђелију младу, 0452    Везана му у рамена рука, 0453    А јуначко у махрами чело. 0454    Гледа бана стари Југ-Богдане, 0455    Гледају га девет Југовића 0456    И овако они говораху: 0457    „Ево овуд Страхинића бана, 0458    Љуто су га Турци нагрдили, 0459    Везана му у махрами глава, 0460    А бијела у рамену рука.“ 0461    Тад изађе девет Југовића 0462    И пред њима Југ-Богдане стари. 0463    Кад видјели Бановић-Страхињу, 0464    Тад се сњиме подругиват стали. 0465    Рече први Југ-Богдане стари: 0466    „Ну ти бана, мила зета мога, 0467    Како су га нагрдили Турци!“ 0468    А говори Страхинићу бане: 0469    „О мој тасте, Југ-Богдане стари! 0470    Н’јесу мене нагрдили Турци, 0471    Него питај Анђелију младу, 0472    Ко ј’ овако нагрдио мене?“ 0473    Тад говори Југ-Богдане стари: 0474    „Анђелијо, моја шћери драга!“ 0475    Девет браће: „Наша сестро драга! 0476    Ко обрани твога господара?“ 0477    Анђелија млада одговара: 0478    „Чуј ме, бабо, Југ-Богдане стари, 0479    И све девет миле браће моје! 0480    Ко обрани мога господара, 0481    Усахла му и десна и л’јева, 0482    Када боље ударила није!“ 0483    Кад то чује Југ-Богдане стари, 0484    Па завиче, што му грло дава: 0485    „На ноге се, девет дјети моје! 0486    Повадите девет јатагана, 0487    Кучку сестру вашу ис’јеците.“ 0488    Ал не даде Бановић-Страхиња, 0489    Да је тако с’јеку на комаде. 0490    А кад види најстарији брате, 0491    Удари је ножем јатаганом, 0492    Русу јој је главу одсјекао, 0493    Па је носи на свијетлу сопру 0494    И говори Југовићу Божо: 0495    „Не би данас обједово с миром, 0496    Кад јој не бих ја главу видио, 0497    Мртву главу на сопри свијетлој.“ 0498    Тада пође Страхинићу бане, 0499    Пође бане из б’јела Југовца 0500    И отиде двору изгорјену, 0501    Ожени се младом чобаницом 0502    И огради б’јеле дворе своје. 0503    За малахно вр’јеме постојало, 0504    Страхинићу преминула мајка, 0505    Бане своје жаловао мајке, 0506    Милује се с вјенчаном љубовцом.